Komentar: vlč. Petar Mlakar
Čitanje: Mt 8, 23-27
Opis/impresija
Oluje života mogu na kušnju staviti našu vjeru u Božju dobrotu i brigu. Tu kušnju valja nam pobijediti postojanom vjerom i pouzdanjem u Gospodina, koji je uvijek tu, a posebno onda kada nam se tako ne čini!
Evanđelje dana: 30. 6. 2020.
Mt 8, 23-27
U ono vrijeme: Kad Isus uđe u lađu, pođoše za njim njegovi učenici. I gle, žestok vihor nasta na moru tako da lađu prekrivahu valovi. A on je spavao. Oni pristupiše i probudiše ga govoreći: »Gospodine, spasi, pogibosmo!« Kaže im: »Što ste plašljivi, malovjerni?« Tada ustade i zaprijeti vjetrovima i moru te nasta velika utiha. A ljudi se u čudu pitali: »Tko je taj da mu se i vjetrovi i more pokoravaju?«
Riječ Gospodnja.
Svećenik: vlč. Petar Mlakar
Čitatelj: Marko Tokić
Glazba: Luka Rasinec
Crtež: Petra Hudoletnjak
Komentar crtača:
I gle, žestok vihor nasta na moru tako da lađu prekrivahu valovi. A on je spavao. Oni pristupiše i probudiše ga
govoreći: »Gospodine, spasi, pogibosmo!« Kaže im: »Što ste plašljivi, malovjerni?« (Mt 8, 25-26)
Oh, kako li samo vapijemo Bogu kad nas zbilja stisne „oluja“. Pitam se: gdje je ta oluja? Na slici lađa nije
napunjena preplašenim i nesigurnim učenicima jer Isus je okrenut onom koji vapije. Okrenut je meni. Okrenut je
tebi. Najvažnija i najteža je oluja ona u nama, mislim si. I daleko je opasna jer hara svijet u nama kako i oko nas…
Zašto? Mislim si: toliko više je utrošeno u dočaravanje oluje koliko je manje na onog koji je tjera. Tako i mi u sebi.
Znala bih se gubiti u očaju pred svojim duhovnikom: krenuo bi ludi tok misli, stiskala bih glavu u koljena, buka bi
bila prejaka. Onda bih začula vrlo strog glasan glas koji mi govori: „Petra, prestani. Stani! Pogledaj me u oči“.
„Prošlost ne možemo mijenjati, a budućnost ne možemo kontrolirati, to nije naše.“ Kad bih podigla glavu još nije
bilo gotovo jer bih imala još nešto za dodati, no odmah bi me prerezao: „Sad si opet u prošlosti. (…) Ponovo si u
budućnosti, Petra!“. Gledaj me u oči… Dan danas mi odzvanjaju te riječi – to je ono što nam Isus govori. On sam,
Bog, bio je s učenicima u lađi, a koliko je onda još više s nama danas. U toj lađi dok oluja hara legnimo se pored
Njega i zaklopimo oči. I gledajmo ga u oči. Pitajmo se što bi on rekao na to sve, kako bi reagirao. Pitajmo ga. Ne
zaboravimo pritom gledati ga u oči (možemo i sliku za to uzeti)… gledati u oči – i primijetit ćete da oluje nema.
Prati nas:
► WEB: https://www.podsmokvom.com
► Facebook: https://www.facebook.com/DoziviIsusa
► Instagram: https://www.instagram.com/pod_smokvom
_________________________________________
Potrebna nam je i vaša pomoć kako bismo i dalje donosili plodove naše smokve. Hvala unaprijed na svakoj donaciji!
Podaci za uplatu:
BANKA: Raiffeisenbank Austria d.d.
IBAN: HR7724840081135124682
SWIFT: RZBHHR2X
PRIMATELJ: Pod Smokvom, Voćinska ulica 4, 10360 Sesvete
OIB: 71318089789
SVRHA: Pod Smokvom - donacija
______________________________________________
📺Pretplati se na naš kanal, ukoliko već nisi: http://bit.ly/subscribe-podsmokvom
Blagoslovljen budi Bog!
Evanđelje dana: 30. 6. 2020.
Mt 8, 23-27
U ono vrijeme: Kad Isus uđe u lađu, pođoše za njim njegovi učenici. I gle, žestok vihor nasta na moru tako da lađu prekrivahu valovi. A on je spavao. Oni pristupiše i probudiše ga govoreći: »Gospodine, spasi, pogibosmo!« Kaže im: »Što ste plašljivi, malovjerni?« Tada ustade i zaprijeti vjetrovima i moru te nasta velika utiha. A ljudi se u čudu pitali: »Tko je taj da mu se i vjetrovi i more pokoravaju?«
Riječ Gospodnja.
Svećenik: vlč. Petar Mlakar
Čitatelj: Marko Tokić
Glazba: Luka Rasinec
Crtež: Petra Hudoletnjak
Komentar crtača:
I gle, žestok vihor nasta na moru tako da lađu prekrivahu valovi. A on je spavao. Oni pristupiše i probudiše ga
govoreći: »Gospodine, spasi, pogibosmo!« Kaže im: »Što ste plašljivi, malovjerni?« (Mt 8, 25-26)
Oh, kako li samo vapijemo Bogu kad nas zbilja stisne „oluja“. Pitam se: gdje je ta oluja? Na slici lađa nije
napunjena preplašenim i nesigurnim učenicima jer Isus je okrenut onom koji vapije. Okrenut je meni. Okrenut je
tebi. Najvažnija i najteža je oluja ona u nama, mislim si. I daleko je opasna jer hara svijet u nama kako i oko nas…
Zašto? Mislim si: toliko više je utrošeno u dočaravanje oluje koliko je manje na onog koji je tjera. Tako i mi u sebi.
Znala bih se gubiti u očaju pred svojim duhovnikom: krenuo bi ludi tok misli, stiskala bih glavu u koljena, buka bi
bila prejaka. Onda bih začula vrlo strog glasan glas koji mi govori: „Petra, prestani. Stani! Pogledaj me u oči“.
„Prošlost ne možemo mijenjati, a budućnost ne možemo kontrolirati, to nije naše.“ Kad bih podigla glavu još nije
bilo gotovo jer bih imala još nešto za dodati, no odmah bi me prerezao: „Sad si opet u prošlosti. (…) Ponovo si u
budućnosti, Petra!“. Gledaj me u oči… Dan danas mi odzvanjaju te riječi – to je ono što nam Isus govori. On sam,
Bog, bio je s učenicima u lađi, a koliko je onda još više s nama danas. U toj lađi dok oluja hara legnimo se pored
Njega i zaklopimo oči. I gledajmo ga u oči. Pitajmo se što bi on rekao na to sve, kako bi reagirao. Pitajmo ga. Ne
zaboravimo pritom gledati ga u oči (možemo i sliku za to uzeti)… gledati u oči – i primijetit ćete da oluje nema.
Prati nas:
► WEB: https://www.podsmokvom.com
► Facebook: https://www.facebook.com/DoziviIsusa
► Instagram: https://www.instagram.com/pod_smokvom
_________________________________________
Potrebna nam je i vaša pomoć kako bismo i dalje donosili plodove naše smokve. Hvala unaprijed na svakoj donaciji!
Podaci za uplatu:
BANKA: Raiffeisenbank Austria d.d.
IBAN: HR7724840081135124682
SWIFT: RZBHHR2X
PRIMATELJ: Pod Smokvom, Voćinska ulica 4, 10360 Sesvete
OIB: 71318089789
SVRHA: Pod Smokvom - donacija
______________________________________________
📺Pretplati se na naš kanal, ukoliko već nisi: http://bit.ly/subscribe-podsmokvom
Blagoslovljen budi Bog!