Jedan kruh, jedan kruščić, jedna mala okrugla beskvasna hostija...
A unutra skriveno nešto veliko, veličanstveno, strašno i moćno. Ili bolje reći - Netko.
Tako Si tajnovit u toj sitnoj hostiji, tako nedokučiv, a opet tako živ i tako stvaran.
Uskoro ćemo se opet sresti u tom obliku.
Uskoro ćemo Te opet primiti tako malog, slabašnog i krhkog da budeš velik u nama.
Hvala Ti na milosti čekanja i čežnji da se sretnemo.
Sada ćemo biti pažljiviji i nježniji prema Tebi.
Primat ćemo Te svim srcem i cijelim bićem.
Obećajemo, Kruše života, Kruše živi, Kruše vječni.