Čitam ovo čitanje ponovno i ponovno i opet, toliko je znano, toliko puta sam ga čula i čitala, a inspiracije za crtež nikako.. . Oko za oko, zub za zub, pa okreni obraz, prepusti haljinu, hodaj i drugu milju... I u trenutku, jedina slika koja mi se pojavila je slika križa. Odmah mi je bilo jasno što crtati jer je to zapravo to. Svi padovi, podizanja, sebičnosti i velikodušnosti, ignoriranja i priskakanja u pomoć, mržnje i ljubavi, sve je to utkano u onome što svatko ima i s čime se nosi na neki svoj način, utkano je u križu. I često je pretežak više ne ide, crnilo nas lovi, padamo… Ali, ako znamo cilj, ako prohodamo i još jednu milju, ako okrenemo i drugi obraz, ako damo i gornju haljinu, straha nema. I zato čvrsto primi svoj križ i kreni.