Glas viče u pustinji: „Pripravite put Gospodinu, poravnite mu staze!

Glas koji viče u pustinji glas je moje žedne duše u ispraznosti života, u pustoši svijeta u kojem nema vode žive koja bi me mogla okrijepiti. U toj pustinji venem, sve radosti i nade samo su fatamorgane, lažne predstave i lažne utjehe.
„Poravnite put Gospodinu!“ – I taj put sam ja sama koja stanujem u svom srcu.
Molim ti se Gospodine i kajem se za sve svoje slabosti. Dođi u dom moj! Pripravit ću ti ležaj od suza svojih i jastuke ljubavi. Odmori se u meni i ja ću se odmoriti.
Iako nisam dostojna sagnuti se i odriješiti ti remenje na obući, dođi jer ti si moj Gospodin. Oprat ću se u suzama pokajničkim. A kad te vidim, suze radosnice bit će biseri pred tvojim nogama. Dođi Gospodine! Budi sa mnom jer mi treba tvoja ljubav, jer mi treba tvoja riječ i jer mi treba tvoj blagoslov!

Opis slike:
Ivan Krstitelj i Isus koji dolazi.