Svjedoci smo nekih tužnih i ružnih skandala i sablazni u našoj ljubljenoj Crkvi, da je logično pitati se postoji li onda išta iskreno, autentično, dobro u njoj? 

Pitamo se jesmo li budale ako želimo ustrajati u svakodnevnim životnim sitnicama kada nam oni koji nas vode svojim ponašanjem samo tako daju pljusku po obrazu? 

Ne, nije problem u njima.

Problem je u meni. 

Ja očekujem od "vrha" savršenstvo i bezgrešnost, a ne uputstvo za pronalazak Isusa. 

Ja svoju vjeru temeljim na osobi, a ne na Osobi.

Ja očekujem veselje, radost i lagodnost, a strahujem od križa i patnje. 

Ja očekujem...

A gdje si Ti, Isuse, u svemu tome? 

Gospodine, daj nam milost da mijenjamo sebe, a ne očekujemo od drugih da se nama prilagođavaju. 

Daj nam svijest da se i mi možemo poskliznuti i pljusnuti na pod u jednoj sekundi i biti sablazan Crkve. 

Molimo Te da nas oslobodiš bogataševe oholosti i daš nam Lazarevo srce koje najviše od svega prosi Tvoju ljubav. 

Smiluj se meni, smiluj se nama grešnicima!