Komentar: p. Ivan M. Tomić
Čitanje: Iv 13 , 21-33.36-38
Opis/impresija
Evanđelje dana: 7. 4. 2020.
Iv 13 , 21-33.36-38
U ono vrijeme: Isus, sjedeći sa svojim učenicima za stolom, potresen u duhu posvjedoči: »Zaista, zaista, kažem vam: jedan će me od vas izdati!«
Učenici se zgledahu među sobom u nedoumici o kome to govori. A jedan od njegovih učenika — onaj kojega je Isus ljubio — bijaše za stolom Isusu do krila. Šimun Petar dade mu znak i reče: »Pitaj tko je taj o kome govori.« Ovaj se privine Isusu uz prsa i upita: »Gospodine, tko je taj?«
Isus odgovori: »Onaj je kome ja dadnem umočen zalogaj.« Tada umoči zalogaj, uze ga i dade Judi, Šimuna Iškariotskoga. Nakon zalogaja uđe u nj Sotona.
Nato mu Isus reče: »Što činiš, učini brzo!« Nijedan od sustolnika nije razumio zašto mu je to rekao. Budući da je Juda imao kesu, neki su mislili da mu je Isus rekao: »Kupi što nam treba za blagdan!« — ili neka poda nešto siromasima. On dakle uzme zalogaj i odmah iziđe. A bijaše noć.
Pošto Juda iziđe, reče Isus: »Sada je proslavljen Sin Čovječji i Bog se proslavio u njemu! Ako se Bog proslavio u njemu, i njega će Bog proslaviti u sebi, i uskoro će ga proslaviti! Dječice, još sam malo s vama. Tražit ćete me, ali kao što rekoh Židovima, kažem sada i vama: kamo ja odlazim, vi ne možete doći.«
Kaže mu Šimun Petar: »Gospodine, kamo to odlaziš?« Isus mu odgovori: »Kamo ja odlazim, ti zasad ne možeš poći za mnom. No poći ćeš poslije.« Nato će mu Petar: »Gospodine, a zašto sada ne bih mogao poći za tobom? Život ću svoj položiti za tebe!« Odgovori Isus: »Život ćeš svoj položiti za mene? Zaista, zaista, kažem ti: Pijetao neće zapjevati dok me triput ne zatajiš.«
Riječ Gospodnja.
Svećenik: p. Ivan M. Tomić
Čitatelj: Jozo Milić
Crtež: Petra Hudoletnjak
Komentar crtača:
„Ovaj se privine Isusu uz prsa i upita“
U ovom evanđelju Velikog tjedna nisam željela stati na izdaji, nego tek na jednom malom momentu. Iako malen, meni se čini velikim i značajnim. Ostanem bez riječi kad samo razmišljam i maštam o tom momentu - kako se Ivan privija Isusu uz prsa. Kakva intima, bliskost, prisnost, sigurnost, kakvo povjerenje, i to sa samim Isusom… Bogom… Razmišljam kome se ja tako privijam uz prsa ili tko se (je) meni. Prisjećam se ljudi, trenutaka, misli, osjećaja, mirisa i zvukova; koja li snaga u tim momentima, u toj intimi… a kamoli onda sa samim Bogom. Napokon, prisjećam se trenutaka kad bih ušla u Baziliku Srca Isusova. Posebno onih kada bih samo tamo u tišini sjedila ili klečala. Nikad se nisam mogla otarasiti dojmu i slici koju bih dobila – ne trudeći si nimalo jasno bih zamislila veliko mesnato srce i kako otvaram vrata tog istog Srca, ulazim u njega i doživljavam neki posve drugi svijet. Za mene to nije bilo ni bilo čije ni bilo kakvo srce – znala sam daje Isusovo. Zamišljala sam beskrajni prostor i slušala bih svoje korake kako hodam tim velebnim prostorom. Nekad bih iz petnih žila pokušavala čuti same otkucaje Njegova Srca… ne sjećam se više koliko mi je to uspijevalo, ali sjećam se da bih primijetila kako se moje disanje posve promijenilo. Samo bih sklopila oči i disala, ne znam ni kako. Sjećam se kad bih izlijevala svoje srce pred samom Njegovom prisutnošću u onom posvećenom kruščiću, u radosti, ljutnji, zahvali, jadu, bezbrižnosti, nesigurnosti, nedoumici; moram si priznati, nije to bilo kao živo iskustvo, nego to jeste bilo stvarno iskustvo mog privijanja uz Njegova prsa. Ništa različito od mog naslanjanja na zaručnikova prsa, a opet toliko drugačije. Trenutno, nastradala je u potresu unutrašnjost Bazilike, kao takva podsjeća me na ranjeno Isusovo srce Judinom izdajom… A posvećeni kruščić mi je daleko, no Isus pronalazi načina da mi je i da nam je blizu. U molitvi, u mašti, u kontemplaciji šaputati mu svoje brige i radosti privijajući se uz Njegova prsa, i čekati kad nam progovori, a hoće, i prepoznat ćemo odgovor. Uvijek ga znamo. I Ivanu je odgovorio, kako i ne bi, kad i njega i nas toliko ljubi. Zato su i Srce i usne na slici intenzivne boje. I da bih nekako uprizorila onaj moment s početka ovog teksta, poslužila sam se prikazom Isusa na oltaru Bazilike Srca Isusova, a evanđelista Ivan nekako je spontano ispao kao netko od nas. U jednom trenutku čini mi se da su Ivan i Srce sami, a onda opet kao da je Ivan stopljen sa samim Bogom…
Prati nas:
► WEB: https://www.podsmokvom.com
► Facebook: https://www.facebook.com/DoziviIsusa
► Instagram: https://www.instagram.com/pod_smokvom
_________________________________________
Potrebna nam je i vaša pomoć kako bismo i dalje donosili plodove naše smokve. Hvala unaprijed na svakoj donaciji!
Podaci za uplatu:
BANKA: Raiffeisenbank Austria d.d.
IBAN: HR7724840081135124682
SWIFT: RZBHHR2X
PRIMATELJ: Pod Smokvom, Voćinska ulica 4, 10360 Sesvete
OIB: 71318089789
SVRHA: Pod Smokvom - donacija
______________________________________________
👉Pretplati se na naš kanal, ukoliko već nisi: http://bit.ly/subscribe-podsmokvom
#PodSmokvom #Zajednistvo
Blagoslovljen budi Bog!
Iv 13 , 21-33.36-38
U ono vrijeme: Isus, sjedeći sa svojim učenicima za stolom, potresen u duhu posvjedoči: »Zaista, zaista, kažem vam: jedan će me od vas izdati!«
Učenici se zgledahu među sobom u nedoumici o kome to govori. A jedan od njegovih učenika — onaj kojega je Isus ljubio — bijaše za stolom Isusu do krila. Šimun Petar dade mu znak i reče: »Pitaj tko je taj o kome govori.« Ovaj se privine Isusu uz prsa i upita: »Gospodine, tko je taj?«
Isus odgovori: »Onaj je kome ja dadnem umočen zalogaj.« Tada umoči zalogaj, uze ga i dade Judi, Šimuna Iškariotskoga. Nakon zalogaja uđe u nj Sotona.
Nato mu Isus reče: »Što činiš, učini brzo!« Nijedan od sustolnika nije razumio zašto mu je to rekao. Budući da je Juda imao kesu, neki su mislili da mu je Isus rekao: »Kupi što nam treba za blagdan!« — ili neka poda nešto siromasima. On dakle uzme zalogaj i odmah iziđe. A bijaše noć.
Pošto Juda iziđe, reče Isus: »Sada je proslavljen Sin Čovječji i Bog se proslavio u njemu! Ako se Bog proslavio u njemu, i njega će Bog proslaviti u sebi, i uskoro će ga proslaviti! Dječice, još sam malo s vama. Tražit ćete me, ali kao što rekoh Židovima, kažem sada i vama: kamo ja odlazim, vi ne možete doći.«
Kaže mu Šimun Petar: »Gospodine, kamo to odlaziš?« Isus mu odgovori: »Kamo ja odlazim, ti zasad ne možeš poći za mnom. No poći ćeš poslije.« Nato će mu Petar: »Gospodine, a zašto sada ne bih mogao poći za tobom? Život ću svoj položiti za tebe!« Odgovori Isus: »Život ćeš svoj položiti za mene? Zaista, zaista, kažem ti: Pijetao neće zapjevati dok me triput ne zatajiš.«
Riječ Gospodnja.
Svećenik: p. Ivan M. Tomić
Čitatelj: Jozo Milić
Crtež: Petra Hudoletnjak
Komentar crtača:
„Ovaj se privine Isusu uz prsa i upita“
U ovom evanđelju Velikog tjedna nisam željela stati na izdaji, nego tek na jednom malom momentu. Iako malen, meni se čini velikim i značajnim. Ostanem bez riječi kad samo razmišljam i maštam o tom momentu - kako se Ivan privija Isusu uz prsa. Kakva intima, bliskost, prisnost, sigurnost, kakvo povjerenje, i to sa samim Isusom… Bogom… Razmišljam kome se ja tako privijam uz prsa ili tko se (je) meni. Prisjećam se ljudi, trenutaka, misli, osjećaja, mirisa i zvukova; koja li snaga u tim momentima, u toj intimi… a kamoli onda sa samim Bogom. Napokon, prisjećam se trenutaka kad bih ušla u Baziliku Srca Isusova. Posebno onih kada bih samo tamo u tišini sjedila ili klečala. Nikad se nisam mogla otarasiti dojmu i slici koju bih dobila – ne trudeći si nimalo jasno bih zamislila veliko mesnato srce i kako otvaram vrata tog istog Srca, ulazim u njega i doživljavam neki posve drugi svijet. Za mene to nije bilo ni bilo čije ni bilo kakvo srce – znala sam daje Isusovo. Zamišljala sam beskrajni prostor i slušala bih svoje korake kako hodam tim velebnim prostorom. Nekad bih iz petnih žila pokušavala čuti same otkucaje Njegova Srca… ne sjećam se više koliko mi je to uspijevalo, ali sjećam se da bih primijetila kako se moje disanje posve promijenilo. Samo bih sklopila oči i disala, ne znam ni kako. Sjećam se kad bih izlijevala svoje srce pred samom Njegovom prisutnošću u onom posvećenom kruščiću, u radosti, ljutnji, zahvali, jadu, bezbrižnosti, nesigurnosti, nedoumici; moram si priznati, nije to bilo kao živo iskustvo, nego to jeste bilo stvarno iskustvo mog privijanja uz Njegova prsa. Ništa različito od mog naslanjanja na zaručnikova prsa, a opet toliko drugačije. Trenutno, nastradala je u potresu unutrašnjost Bazilike, kao takva podsjeća me na ranjeno Isusovo srce Judinom izdajom… A posvećeni kruščić mi je daleko, no Isus pronalazi načina da mi je i da nam je blizu. U molitvi, u mašti, u kontemplaciji šaputati mu svoje brige i radosti privijajući se uz Njegova prsa, i čekati kad nam progovori, a hoće, i prepoznat ćemo odgovor. Uvijek ga znamo. I Ivanu je odgovorio, kako i ne bi, kad i njega i nas toliko ljubi. Zato su i Srce i usne na slici intenzivne boje. I da bih nekako uprizorila onaj moment s početka ovog teksta, poslužila sam se prikazom Isusa na oltaru Bazilike Srca Isusova, a evanđelista Ivan nekako je spontano ispao kao netko od nas. U jednom trenutku čini mi se da su Ivan i Srce sami, a onda opet kao da je Ivan stopljen sa samim Bogom…
Prati nas:
► WEB: https://www.podsmokvom.com
► Facebook: https://www.facebook.com/DoziviIsusa
► Instagram: https://www.instagram.com/pod_smokvom
_________________________________________
Potrebna nam je i vaša pomoć kako bismo i dalje donosili plodove naše smokve. Hvala unaprijed na svakoj donaciji!
Podaci za uplatu:
BANKA: Raiffeisenbank Austria d.d.
IBAN: HR7724840081135124682
SWIFT: RZBHHR2X
PRIMATELJ: Pod Smokvom, Voćinska ulica 4, 10360 Sesvete
OIB: 71318089789
SVRHA: Pod Smokvom - donacija
______________________________________________
👉Pretplati se na naš kanal, ukoliko već nisi: http://bit.ly/subscribe-podsmokvom
#PodSmokvom #Zajednistvo
Blagoslovljen budi Bog!