Evanđelje dana: 26. 4. 2020.

LK 24,13-35
Onog istog dana – prvog u tjednu – dvojica Isusovih učenika putovala su u selo koje se zove Emaus, udaljeno od Jeruzalema šezdeset stadija. Razgovarahu međusobno o svemu što se dogodilo. I dok su tako razgovarali i raspravljali, približi im se Isus i pođe s njima. Ali prepoznati ga – bijaše uskraćeno njihovim očima. On ih upita: »Što to putem pretresate među sobom?« Oni se snuždeni zaustave te mu jedan od njih, imenom Kleofa, odgovori: »Zar si ti jedini stranac u Jeruzalemu te ne znaš što se u njemu dogodilo ovih dana?« A on će: »Što to?« Odgovore mu: »Pa ono s Isusom Nazarećaninom, koji bijaše prorok – silan na djelu i na riječi pred Bogom i svim narodom: kako su ga glavari svećenički i vijećnici naši predali da bude osuđen na smrt te ga razapeli. A mi se nadasmo da je on onaj koji ima otkupiti Izraela. Ali osim svega toga ovo je već treći dan što se to dogodilo. A zbuniše nas i žene neke od naših: u praskozorje bijahu na grobu, ali nisu našle njegova tijela pa dođoše te rekoše da su im se ukazali anđeli koji su rekli da je on živ. Odoše nato i neki naši na grob i nađoše kako žene rekoše, ali njega ne vidješe.« A on će im: »O bezumni i srca spora da vjerujete što god su proroci navijestili! Nije li trebalo da Krist sve to pretrpi te uđe u svoju slavu?« Počevši tada od Mojsija i svih proroka, protumači im što u svim Pismima ima o njemu. Uto se približe selu kamo su išli, a on kao da htjede dalje. No oni navaljivahu: »Ostani s nama jer zamalo će večer i dan je na izmaku!« I uniđe da ostane s njima. Dok bijaše s njima za stolom, uze kruh, izreče blagoslov, razlomi te im davaše. Uto im se otvore oči te ga prepoznaše, a on im iščeznu s očiju. Tada rekoše jedan drugome: »Nije li gorjelo srce u nama dok nam je putem govorio, dok nam je otkrivao Pisma?« U isti se čas digoše i vratiše u Jeruzalem. Nađoše okupljenu jedanaestoricu i one koji bijahu s njima. Oni im rekoše: »Doista uskrsnu Gospodin i ukaza se Šimunu!« Nato oni pripovjede ono s puta i kako ga prepoznaše u lomljenju kruha.

Svećenik: vlč. Ivan Dominik Iličić
Čitatelj: Ana Talajić
Montažer: Ivan Leninger
Crtež: s. Milana Žegarac

Komentar crtača:
Učenici su ga prepoznali u lomljenju kruha, u kruhu koji jest On sam.
I danas i svaki dan Isusu nam dolazi, no možemo li ga mi prepoznati ili su naše oči zatvorene?
Možemo li Ga prepoznati unatoč tome što Ga ne možemo susresti na način na koji smo naučili?
Možemo li bez obzira na sve biti svjesni kako je „Isus naš najveći dobročinitelj, naša utjeha, naša radost, naše pouzdanje, naša jedina nada, naš savršen spas“ (sl. B. Josip Stadler)

Prati nas:
► WEB: https://www.podsmokvom.com
► Facebook: https://www.facebook.com/DoziviIsusa
► Instagram: https://www.instagram.com/pod_smokvom
_________________________________________
Potrebna nam je i vaša pomoć kako bismo i dalje donosili plodove naše smokve. Hvala unaprijed na svakoj donaciji!

Podaci za uplatu:
BANKA: Raiffeisenbank Austria d.d.
IBAN: HR7724840081135124682
SWIFT: RZBHHR2X
PRIMATELJ: Pod Smokvom, Voćinska ulica 4, 10360 Sesvete
OIB: 71318089789
SVRHA: Pod Smokvom - donacija
______________________________________________
👉Pretplati se na naš kanal, ukoliko već nisi: http://bit.ly/subscribe-podsmokvom

#PodSmokvom #Uskrs #Emaus

Blagoslovljen budi Bog!